***
Nisu nosili ništa, ispod košulja, ostale
su da vise sa leđa sitne sasušene travke, sitne
iglice kleke, sitne grančice i sitne sasušene
travke, na butinama i na grudima, trava je bila
oštra i zabadala se u tabane, nosili sa sobom
dalje, pored oborene police ostale su da leže
razbacane knjige, na travi, ispod velike lipe u
senci ležali su umorni kupači.
Dan je bio vreo i oni nisu krenuli nikuda,
njihove torbe su prazne, na njihovim ramenima
nisu neosunčani beli tragovi od ranaca, preko
njihovih usta nisu zavoji iz prošle sezone iz
njihovih usta ne vire, ispod njihovih zuba suve
žute travke, njihove grudi su pune sada, beli,
spavali u kupeima iskrivljeni, bio je ostao grad
iza, na ramenima, jedni drugima, ostajao sve
dalje i dalje, sve manje grad i sve više požar
sada virili kroz otvorene prozore, sa dugačkom
kosom i sa rukama, dugačak crni dim koji je
izbijao, koji se savijao i pratio ih, njihove
linije, kosu, usta, glasove i smeh koji su
ostavljali.
Tako je prijatno sedeti preko puta tebe
gledati kako niz tvoje tanke prste na
nogama kako niz tvoja gola stopala
Jedna uvijena marama
jedne otvorene usne
Moja metalna glava,
Govorim svoje spremljene reči
koje na tebe deluju kao žice roštilja
na telo, nagomilavaju gomilice žara
mali roj mušica, Metalna
glava, metalne reči
Ja sam televizor koji te zanima
Ženo,
nikad više u ovoj sobi, užasna je
(crn i miran talas kafe
zapljusne,
rebra topla i složena,
Ja sam strašilo umesto prizora)
tako su se uvezale
daske u podu, beli zidovi
Dok sklapaš oči ja sam već završio
Dok ustajem ili izlazim niz noćno lice ti
idu suze
Topla promaja, dok se okrećeš u krevetu
sedim za stolom sa laktovima postavljenim
i sa glavom u pašnjaku, naslonjenim
teško
kao u ljuljašku
Okrećeš se, kao
u vodi, snimak ponoći:
mirno lišće popadalo na
pod sobe,
nepomično i žuto
Mirni astal, dan dobar ulazi
sa velikom haljinom, velikim talasom
niz toplo drvo poda, niz beli kreč
zidova, mirni dobri dan
Dok doručkujemo držimo se
za ruke na stolu
Ispijamo čaj, gutljajima odmerenim
i otmenim, na zidovima
nema paučine, u ormanima nema
mrtvaka
U kavezu nema prostora,
U dvorištu nema proleća
Spremamo se za jednu
veliku
fotografiju
Jer će se sunce podići i svetlo
će biti izvanredno
